Već godinama unazad, adventističke crkve Zemun i Novi Beograd tradicionalno obeležavaju „subotu zahvalnosti“. Na njihov poziv, u poslednje tri godine tome se priključio i Teološki fakultet. Subota zahvalnosti se uvek obeležava u jednoj od poslednjih subota u godini, kako bi se Bogu izrazila zahvalnost za sve što se desilo u protekloj godini. Iako je adventistička crkva na Novom Beogradu ove godine bila domaćin, svi smo bili sjedinjeni u ovom bogosluženju.
Tema bogosluženja je bila zahvalnost Bogu Ocu, Bogu Sinu i Bogu Svetome Duhu. Umesto propovedi, čuli smo tri poruke zahvalnosti. Kratku poruku zahvalnosti Bogu Ocu uputio je Hranislav Đoković, pastor zemunske crkve. Njegova poruka pronašla je svoj temelj u stihovima iz Efescima poslanice, kada apostol Pavle govori sledeće: „Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista; kao što nas izabra kroz Njega pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred Njim u ljubavi, odredivši nas napred kroz   Isusa Hrista sebi na posinaštvo, po ugodnosti volje svoje, na pohvalu slavne blagodati svoje kojom nas oblagodati u Ljubaznome“ (Efescima 1,3-6). Hranislav je istakao da bi svi prisutni trebalo da zapamte tri stvari: Otac nas je izabrao, Otac nas posvećuje i, na kraju, Otac nas posinjuje. Takođe je naveo da Jevreji nikada nisu nazvali Boga svojim Ocem, kao i da muslimani imaju devedeset i pet imena za Boga, ali nijedno od tih imena nije Otac. Hranislav je istakao da je slika Boga kao Oca hrišćanski doprinos religiji, što u mnogima budi osećaj zahvalnosti, znajući da je Onaj koji se nalazi sa druge strane večnosti, ujedno i milostivi Otac koji se brine za naše telesne i duhovne potrebe u našem životu.

Drugu poruku uputio je pastor Pavle Runić, prodekan Teološkog fakulteta. Njegova poruka sadržala je zahvalnost Bogu Sinu. Profesor Pavle je istakao da se na svakoj stranici Novoga zaveta može pronaći razlog za zahvalnost Isusu Hristu, ali je njegova poruka bila zasnovana na tekstovima iz petog poglavlja knjige Otkrivenja. On naročito ističe doksologiju, koja je prisutna kod nebeskih bića, i kako mi u tom izveštaju možemo naći razloge za zahvalnost Isusu Hristu. Jagnje je jedino bilo dostojno da otvori pečate, a to je i bio razlog za njegovu dostojnost: „Jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakoga koljena i jezika i naroda i plemena” (Otkivenje 5,9). Pavle baš u tom tekstu nalazi inspiraciju kad je reč o zahvalnosti crkve Isusu Hristu, jer je On naš Otkupitelj i Spasitelj koji nas izbavlja od naših greha.

Treću i završnu poruku uputio je Andrija Stanojević, pastor crkve na Novom Beogradu. Fokus poruke je bila zahvalnost Svetome Duhu. Andrija je rekao kako često spominjemo Očevo usvajanje, ili iskupljenje Isusa Hrista, ali da nam je vođstvo Duha Svetoga često strano i nepoznato. On takođe navodi: „Ako pripadaš Hristu, to je zato što ti je Duh nežno otvorio oči da ga vidiš“, i zbog toga treba da mu budemo neizmerno zahvalni. Duh je povezan sa svakim dobrim delom koje radimo, ističe Andrija, bilo da podučavamo, hrabrimo, pevamo ili sviramo – to su sve darovi Svetoga Duha. U svetu koji se deli povodom svih mogućih pa i najmanjih razlika, Sveti Duh uprkos tim razlikama čini crkvu mogućom. Isus je obećao da će Duh Sveti biti zauvek sa nama. Čak i kada mu se opiremo, Duh ostaje, poziva nas nežnim glasom da dođemo  našem Spasitelju Isusu Hristu. Andrija je na predivan način izneo brojne razloge za zahvalnost Duhu Svetome.

Neizostavan deo hrišćanskog bogosluženja je takođe i muzika. Dobro pripremljen hor sastavljen od članova sve tri crkve, koji je vodila Jelena Dubljević, izveo je čak pet pesama u slavu Bogu, od kojih je poslednja pesma „Govori Gospode“, čiji tekst završava rečima „Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu“, bila najupečatljivija pošto je cela crkva pevala uglas. Pored pesama hora, pevane su još i tri hrišćanske himne iz naše pesmarice, što je ukupno osam pesama za jedno bogosluženje! Neizostavan deo bogosluženja bila su i deca koja su obogatila program recitacijama i pesmom pod nazivom „Isus i ja smo prijatelja dva“.

Da bismo bili uvereni da je crkva „živa“ i da njen uticaj ide i van njenih prostorija, vernici na bogosluženjima često imaju priliku da ispričaju i neko iskustvo koje su imali sa Bogom u prethodnom periodu. Tako je bilo i na ovom bogosluženju. Tri osobe su podelile svoja iskustva, a prva od njih bila je Suzana Jakovljević iz Zemuna. Suzana je govorila o različitim prilikama kada je sama, ili sa bliskim prijateljima, delila ljudima duhovne knjige na poklon. Drugo iskustvo je izneo Petar Stević, student prve godine Teološkog fakulteta u Beogradu. On je ispričao svoje inspirativno iskustvo sa ženom i njene dve ćerke bliznakinje koje je sreo prodavajući knjige na moru u Crnoj Gori. Treće iskustvo uputio je vernik crkve sa Novog Beograda Ilija Mijačić, koji je govorio o svom silnom i ličnom duhovnom iskustvu sa Bogom. Ilija je pričao o iskušenjima koje je imao, i kako ih je, uz Božiju pomoć, u potpunosti prevazišao.

Hvala Bogu na svemu što čini za nas svakoga dana!

Petar Stević, student I godine