Kada je 2020. godine najavljena mogućnost postdiplomskih studija iz rukovođenja u Beogradu, glas se vrlo brzo proširio. Inicijativa za dodatnim obrazovanjem uposlenika u crkvi na ovim prostorima ne pojavljuje se po prvi put ali je sam naglasak predstavljao nešto novo. MA studije iz Lideršipa realizovale bi se po programu Univerziteta Endrus, sa istovetnim planom i predavačima a u saradnji sa Teološkim fakultetom u Beogradu. Na taj način, ova naša institucija je još jednom potvrdila da prednjači u obrazovanju na širem području. Nakon prijave zainteresovanih i ispunjenja akademskih uslova bilo je potrebno i obezbediti sredstva za nesmetano odvijanje programa. Studentima je omogućena stipendija od strane Trans-evropskog odeljenja GK i crkvenog entiteta u kome rade.

Pripreme fakulteta su trajale više od dve godine a sam početak studija je pomeren za 2022. godinu kako bi predavači iz Sjedinjenih Država mogli lično da vode program. Krajem juna te godine, studenti iz sedam zemalja seli su u klupe. Različitog iskustva, životne dobi, etničke pripadnosti i uloge u crkvi, upustili su se u jednu novu avanturu. Avanturu, jer se progresivni model učenja bitno razlikovao od onoga na šta smo u Evropi navikli. Zasnovan je na drugačijim osnovama koje podstiču lični razvitak koji treba da bude zamajac za razvitak crkvene zajednice i stvaranje novih vođa od strane studenata programa.

Model je predstavljao dekonstrukciju stečenog modela učenja, preispitivanje i vrednovanje dosadašnjeg iskustva i prakse, inicirao merljiv napredak tokom studija, podsticao ličnu transformaciju i inicirao neprekidno usavršavanje. Da bi se nešto ovako ostvarilo bila je neophodna briga i usmeravanje od vođa programa MA Lideršipa, dr Rendija Sibolda, dr Eriha Baumgartnera i doktorskog kandidata Ivana Popovića. Opšti utisak studenata je da su sa mnogo truda i razumevanja pristupili zahtevnom zadatku i da su nas brižno vodili ka proširenju vidika.

Studenti su bili organizovani u grupe za učenje koje su predstavljale prave komune ili košnice. Te grupe su prirodno nastale među studentima i svoj identitet izrazile su kroz inovativna imena i specifičnu kulturu zajedničkog rada. Prvi impulsi, sugestije i saveti čuli su se unutar njih. Svaku grupu nagledao je i brinuo o njoj izabrani savetnik u liku osobe koje je ranije prošla baš kroz ovaj program i na kraju istog stekla diplomu. Njihovo iskustvo i pomoć bili su dragoceni.

Postojeći program je proces koji se menjao i obogatio i tokom samog trajanja pa smo učili jedni od drugih i jedni o drugima. To je stvorilo čvrste veze koje će trajati čitav život. Redovni sedmični sastanci, rokovi i akademski zahtevi držali su nas studente budnim u neprekidnom procesu učenja i usavršavanja. Iako su pauze između prolećnih (uživo) i jesenjih (putem interneta) sesija nastave postojale i bile ispunjene zahtevima, bilo je neophodno održati disciplinu i odgovoriti na izazov uklapanja sa poslovnim obavezama.

Nakon dve godine, u junu 2024. došao je trenutak istine kada su studenti pred komisijom branili svoj portfolio (zasnovan na radovima iz pet ključnih kompetencija iz kojih su pohađali nastavu) i samostalni projekat. 26 studenata, od toga 20 sa prostora naše Unije, imalo je priliku da pokaže napredak tokom studija.

Postignuti rezultati i zvanje ipak imaju drugačiji ton od onoga što se moglo očekivati i što dominira u sistemu obrazovanja na ovim prostorima. Studenti koji su prošli kroz MA program iz Lideršipa osećaju neskrivenu želju da u praksi primene stečeno znanje ali ne manju želju i da se stalno usavršavaju, rade na svom karakteru i podstiču razvoj drugih.

Antički filozof Seneka kaže „Ne učimo za školu, nego za život.“ A kako smo kao Božja deca svoj život čvrsto vezali za Njegovu crkvu, onda sve što učimo učimo da život crkve bude što bolji. U tome ćemo kao lideri na mikro planu i mali delovi Božjeg mehanizma uvek isključivo računati na Njegovo veliko vođstvo. Na to nas upućuje i sam Solomun: „Jer Gospod daje mudrost, iz Njegovijeh usta dolazi znanje i razum.“ Priče 2,6.

Danilo Zelenkapić