Miroslav Kiš, velikan biblijske etike, umro je u 73. godini života

Poseta akreditacione komisije
24.02.16.
Svečanost dodele diploma XXI generaciji studenata
30.05.16.

Miroslav Kiš, velikan biblijske etike, umro je u 73. godini života

Prijatelji će pamtiti Kiša po njegovim životnim pričama i posvećenosti da živi onako kako je naučavao.

Miroslav Kiš, gostujući profesor Teološkog fakulteta u Beogradu i velikan u oblasti biblijske etike, koji je verovao da nijedan vid neistine nije prihvatljiv, preminuo je nakon srčanog udara 23. februara 2016. godine u 73. godini života.

Kiš je otišao u penziju u junu mesecu nakon 31 godine rada na Endrus univerzitetu, sa položaja profesora hrišćanske etike i predsedavajućeg Katedre za teologiju i hrišćansku filozofiju na Adventističkom teološkom fakultetu. Preminuo je u utorak u svojem domu nadomak univerzitetskog kampusa u Berien Springsu u državi Mičigen.

“Molimo vas, da imate u mislima i molitvama njegovu porodicu dok se nosi sa ovim teškim i neočekivanim gubitkom”, piše u zvaničnoj izjavi Univerziteta.

Njegova supruga, Brenda Bond Kiš, koja je radila dugi niz godina na fakultetu, a kasnije kao službenik organizacije koja se bavi misionstvom (Adventist Frontier Mision), takođe se penzionisala u junu mesecu.

Oni koji su poznavali Miroslava Kiša opisuju ga kao prijatnog profesora i prijatelja koji nikada nije činio kompromis sa biblijskim principima i koji je živeo život koji je odražavao njegovu veru, čoveka koji je čistio snegom pokriveni put za bolesnog kolegu i pružao mentorstvo bivšem studentu koji se borio sa teškom dilemom.

“On je bio velikan biblijsko-teološko-etičke interpretacije”, rekao je Jirži Moskala, dekan Adventističkog teološkog fakulteta, koji je poznavao Kiša više od 20 godina. “Nikada nije načinio kompromis sa biblijskim načelima, bez obzira koliko to ponekad bilo neugodno. Za njega nisu postojale ‘bele laži’.”

Moskala je rekao da je Kiš imao sposobnost da stare istine iznese na nov i inovativan način što je privlačilo pažnju njegovih studenata.

“Nije bio motivisan popularnošću, već biblijskom i teološkom istinom. Mnogi studenti su imali koristi ne samo od njegovih predavanja već posebno od njegovog jasnog odnosa prema Bibliji, jer je reč Božja za njega bila najveći autoritet i vodilja u svim diskusijama i životu”, rekao je Moskala.

“Zato što ti mene zoveš ‘tata’”

Jedan od njegovih studenata bio je i Stefan Bauer, profesor teologije i etike na Adventističkom univerzitetu Sautern, koji je odlučio da svoju karijeru usmeri ka studiranju etike nakon što je slušao predavanja dr Kiša ranih 90-tih godina. Bauer je rekao da će se dugo sećati Kiša koji je pričao kako je nakon smrti svojega oca odrastao kao glava porodice, dok je živeo u bivšoj Jugoslaviji. Kiš je rođen u adventističkoj porodici, 6. novembra 1942. godine kao deseto od jedanaestero dece. Roditelji su mu bili rusinskog porekla, iz Mikluševaca, u Hrvatskoj. Njegov otac, Andrija Kiš, bio je poljoprivrednik, a majka, Natalija Pap Kiš, bila je domaćica.

Rane odgovornosti u domu, pričao bi Kiš studentima, razvile su u njemu oštar, nezavisan duh koji se otkrivao u potrebi da se ne zavisi od drugih.

Ovaj stav doneo je problem kad se Kiš oženio, 1971. godine, te se sa suprugom Brendom preselio na Adventistički kampus u Kolonžu, u Francuskoj, kako bi završio svoje diplomske studije teologije. Novca je bilo malo, pa ih je Brendin otac počeo pozivati iz Kalifornije kako bi procenio njihove finansijske potrebe.

“Miroslav je uspevao da da istinite, ali nijansirane odgovore, izbegavajući mogućnost priznavanja potrebe za očevom pomoći, a pokušavajući pokazati kako je sve pod kontrolom i bez vanjske pomoći,” rekao je Bauer.

Jednoga dana bračni par Kiš primio je pozamašan ček, a nakon nekoliko dana usledio je i telefonski poziv. Brendin otac je upitao Kiša da li je primio ček. Kiš je odgovorio da jeste, ali smatrajući kako njegov tast misli da on ne može na odgovarajući način da finansijski podupre svoju suprugu, braneći se upitao je zašto je ček uopšte poslan.

“Zato što ti mene zoveš ‘tata’”, usledio je odgovor.

Iznenada ostavši bez reči, Kiš je predao telefon svojoj supruzi.

Prepričavajući ovaj događaj svojim studentima, Kiš je rekao kako je sam sebe pretvorio u “namerno siroče”, nevoljno priznajući potrebu za ocem. Sebe je na taj način učinio previše ponosnim za priznanje da bi mu određena pomoć dobro došla. Rekao je kako mnogi namerno odlučuju da budu siročad, iako imaju svojeg nebeskog Oca. Ponašaju se kao da im nije potreban ni On, ni Njegova pomoć, uprkos tome što Bog želi da svojem narodu da dobra, jednostavno zato što Ga nazivaju svojim “Ocem”.

“Upravo ova Kišova zamisao o namernom siročetu bila je najbolniji i najmoćniji uticaj na mojem duhovnom putovanju, naglašavajući prirodu Božje ljubavi i milosti prema meni i tebi”, dodao je Bauer.

Pastor, profesor, etičar

Kiš je 1973. diplomirao na Adventističkom teološkom fakultetu u Francuskoj, a tri godine kasnije na Endrus univerzitetu. Radio je kao pastor u Kaliforniji i kanadskoj pokrajini Kvebek tokom 1970-ih i početkom 1980-ih, pre dovršetka doktorata iz filozofske etike na Univerzitetu McGill u Montrealu, u Kanadi, 1983. godine. Iste godine je došao na Univerzitet Endrus, gde je ostao sve do penzionisanja.

Na Teološkom fakultetu se proslavio utemeljivanjem diplomskog programa etike na biblijskim i teološkim temeljima, umesto programa etike s filozofsko-etičkim temeljem, koji imaju mnogi drugi univerziteti.

“To je za Crkvu vrlo bitno, budući se Crkva mora baviti savremenim problemima,” rekao je Lari Lihtvalter, dekan Filozofskog i teološkog fakulteta na Srednjeistočnom univerzitetu u Libanonu, Kišov dugogodišnji prijatelj. “Otkriva nam kako biblijski prosvetljena teološka etika može konstruktivno razgovarati i omogućiti zdrav i razuman pristup življenju i delovanju u savremenom svetu.”

Kiš se posvetio ličnoj, profesionalnoj, bračnoj i polnoj etici

Poslednjih godina su i Lihtvalter i Bauer radili s Kišom u etičkom odboru Biblijskog istraživačkog instituta Hrišćanske adventističke crkve u svetu. Kišu se pripisuje ključna uloga u osnivanju ovog odbora, nakon istrajnog nastojanja na uveravanju vođa Generalne konferencije o potrebi za stalnim etičkim odborom koji će se baviti složenim moralnim pitanjima s kojima se Crkva susreće.

“To što Biblijski istraživački institut danas ima etički odbor, to nam puno govori,” rekao je Lihtvalter. “Više puta mi je šapnuo na uho: ‘Lari, možeš li da zamisliš ovo pre dvadeset godina? Čak i danas mnogi ne znaju kako da pronađu put kroz neka od etičkih pitanja o kojima raspravljamo.’ … Uvek mogu da doživim osjećaj zadovoljstva s onim što je Bog učinio kroz njega.”

Lihtvalter je radio kao Kišov pastor u crkvi Vilidž, u Berien Springsu, od 1985. do 2012. godine. Rekao je kako je najbolja odluka koju je ikada doneo, odluka da svoje doktorske studije preusmeri na smer etike, na Kišov nagovor.

“Obećao je kako će čvrsta biblijsko-teološko-etička praksa omogućiti okvir za delotvornu službu na brojnim nivoima”, rekao je Lihtvalter. “Uvideo sam da je to istina: u pastoralnom radu, poučavanju, pisanju, istraživanju, zahtevnim etičkim pitanjima, propovedanju, pa čak i u islamskim studijama i radu s muslimanima. Meni je etika prikazala Sveto pismo na neverovatan način.”

Budući da je bio obrazovan za časovničara, Kiš je voleo da upotrebljava ilustracije iz svojih časovničarskih dana na nastavi. Čuvao je alat za časovničarski posao i nadao se kako će se njim moći više da se bavi u penziji.

Kiša je nadživela njegova supruga, Brenda Bond Kiš, te dvojica odraslih sinova, Andrej i Adam, zatim dve snahe, Dejzi Froese Kiš i Kristin Dos Kiš, te troje unučadi, Kedrik, Zaharija i Džuli. Andrej Kiš radi na Endrus univerzitetu u kancelariji za akademske podatke, a Adam Kiš je asistent profesora antropologije na Burmanskom univerzitetu, nekadašnjemKanadskom univerzitetskom koledžu u Alberti, u Kanadi.

Kiš je snažno voleo svoju porodicu i često je na nastavi govorio o porodici.

“Njegova ljubav prema supruzi i porodici često se spominjala na nastavi, ostavljajući nam u nasleđe podsetnik na to da svi treba da svoje brakove i porodice držimo visoko na popisu prioriteta dok se bavimo svojim profesionalnim projektima u služenju Bogu”, rekao je Bauer. “On je primerom pokazao ono što je podučavao, čineći to još delotvornijim.”

Čišćenje snega i rešavanje problema

Kolege sa Fakulteta govorile su o Kišu vrlo srdačno.

“Miroslav je uvek bio vrlo otvoren i voljan da razgovara o etici i etičkim zamislima”, rekla je En Gibson koja predaje etiku na Endrusovoj poslovnoj školi, i član je etičkog odbora Biblijskog istraživačkog instituta. “Vodili smo godinama vrlo kvalitetne razgovore, i to će mi jako nedostajati.”

Profesor Žak Dukan je rekao kako njegovo prijateljstvo s Kišom traje gotovo 50 godina, otkada je Kiš slušao njegova predavanja u Francuskoj, no nikada neće zaboraviti dva događaja s Endrusa.

“Upravo smo stigli na Endrus, nikoga i ništa nismo znali na tom novom mestu,” rekao je Dukan. “On nas je dočekao, napunio nam frižider hranom, posudio nam automobil na nekoliko sedmica i bio spreman da pomogne u svemu.”

Drugi događaj se dogodio nekoliko godina kasnije tokom zimske oluje, dok je Dukan ležao bolestan u krevetu.

“Kiš je došao rano ujutro i tiho i delotvorno očistio prilazni put ispred moje kuće,” rekao je Dukan.

Bio je to taj lični dodir koji je Kiša načinio omiljenim među studentima od kojih su mnogi danas pastori i vodeći adventistički etičari.

“Stalno nas je podsećao kako sve ono čemu nas poučava može biti sažeto u jedan biblijski citat: Mihej 6,8”, rekao je Sam Milen, pastor dve crkve u Virdžiniji, koji je teologiju počeo studirati 2004. godine.

U Miheju 6,8 piše: “Pokazao ti je, čovječe, što je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim?”

“No,” kaže Milen, “tek sam nekoliko godina kasnije, suočen s velikom etičkom dilemom u stvarnom svetu, daleko od ugodnosti i sigurnosti fakultetske učionice, zapravo upoznao dr Kiša.”

Milen je Kišu pristupio sa svojom dilemom. Kiš je mirno i ljubazno pojasnio kako nijedna od mogućnosti nije dobra, i upozorio kako bi drugi ljudi mogli vrlo oštro da ga osude budući da se sami nisu nalazili u sličnim okolnostima.

“Dr Kiš je učinio sve što je mogao kako bi mi omogućio najbolje odgovore — uključujući i razgovor s još jednim etičarom — istovremeno pokazujući sažaljenje i saosećanje,” kaže Milen. “Moj problem za njega nije bio samo još jedan slučaj za rešavanje. On je bio duboko zabrinut za mene kao osobu. Dr Kiš je bio tu kad mi je bilo najpotrebnije, i za to ću mu uvek biti zahvalan.”

 


Sećanje na tatu

Kratki razgovor sa Andrejem Kišom, starijim sinom Miroslava Kiša, i službenikom u Kancelariji za akademske podatke Endrus univerziteta:

Kojeg trenutka sa ocem se najradije sećaš?

Najradije se sećam trenutaka kad je odvajao vreme kako bi slušao šta želim da mu kažem. Kada sam trebao da razgovaram o nečem vrlo važnom, on bi ostavljao sve što je dotada radio, seli bismo u automobil, otišli na vožnju sporednim putem — ponekad i tokom noći.

Ako bih trebalo da kažem, ili priznam, nešto što je bilo osetljive prirode, ili bih samo hteo da razumem nešto o odrastanju, on bi slušao bez osuđivanja ili kritikovanja. Mogao sam mu poveriti sve što mi je bilo na umu. Vidite, on nikada nije upoznao vlastitog oca. Otac mu je umro u Drugom svetskom ratu, kad je on imao dve godine. Meni je dao ono što sam nije primio od svojega oca.

Šta smatraš nasledstvom od oca?

Nasledstvo je u studentima kojima je predavao i bio im mentor, a koji su danas u pastorskoj službi, ili u akademskim redovima, ili drugim profesijama, gde su njegovi saveti doprineli njihovom profesionalnom radu. Bio je priznati profesor, pastor, stručnjak i pisac. Bio je porodičan čovek, ne samo najbližoj porodici, već i široj porodici. Održavao je vezu sa svojom braćom i sestrama, rođacima i to najbolje što je mogao. Voleo je svoju crkvenu porodicu. Bio je učitelj u subotnoj školi. Najbolji način sažetka njegovog nasledstva jeste posmatrati ga kao borbu za dobro.

Moj otac je započeo etički program na Univerzitetu Endrus. Dao je sebe za porodicu, odbijajući ponude za profesionalno napredovanje, kako bi mogao istraživati i više vremena provoditi s onima koje voli. Meni to puno znači, a za njega je to bio prirodan izbor.

Tako sam doživljavao svoga oca.


 

Izvor: Adventist Rivju

Napomena: tekst je izmenjen kako bi se ispravila informacija iz izvornog teksta o Kišovom nacionalnom poreklu.